(авы̆н-jывы̃с’с’и), авăн-йӳççи (авы̃н-jӳс’с’и), авăн-йăвăççи (авы̆н-jы̆вы̆с’с’и), perticarum series, in oibem disposita atque in modum metae in acutum cacumen fastigata, quae fornaci, a nobis supra commemoratae (s. v. aвăн), superjtonitur, ut circa earn collocentur manipuli, qui calore, e fornace exeunte, arefiant. Шиш овина. С. Мок. Тĕпĕ хĕрĕх, тăрри пĕрре. (Авăн йăвăççи). Комлей сорок, а вершинка одна. (Загадка обовинном шише), Собран. Авăн йăвăççи шăхăрсан, çил тухат, теççĕ. Если овинный шиш издает свист, то, говорят, поднимется ветер. Т. П. Хĕрĕх йăвăçăн тăрри пĕр. (Авăн йăвăçĕ). У сорока дерев одна вершинка. (Загад. о шише). Собран. Хĕрĕх те пĕр йăвăçăн тăрри пĕр. (Авăн йӳççи). У сорока одного дерева одна верхушка. (Загад. о том же).
Çавăн пекех пăхăр:
авăн шăтăкĕ авăн яшки авăн-çи авăн-çыххи « авăн-йывăççи » авăн-карти авăн-маччи авăн-пуççи авăн-пыççи авăн-уççи