(Аксу), a voce tatar. [араб сăмахĕ] Адиа Аlbа, пот. amniculi vicorumque in praef. Buensi. От тат. „Аk Сыу“ (Белая Вода), назв. речки и чуваш. селений Городищенской вол. Буин. у. ЧП. Аксу тăрăх тупăлха; хăшĕ шупка, çав ытла. По речке Аксу çырми (иначе: Чакă çырми) растет таволга; которая (таволга) побелее, той больше (а некоторые понимают: та лучше). Quorum vicorum alter „Аслă-Аксу“ (Аслаксу), Aksu Major, аlter „Кĕçĕн-Аксу“, [http://AI.su/ Aksu] Minor, appellat. Одно из селений называется „Аслă-Аксу“ (с. Большая Акса), другое — Кĕçĕя-Аксу или: Кĕçнаксу [кэ̆с’наксу (д. Малая Акса)] и находится в 6 верст. от первого.
Çавăн пекех пăхăр:
Аксарин акселераци аксельбант аксиома « Аксу » Аксу çырми Аксу вăрманĕ аксу чейĕ акт Актай